Биз орамизни енгилтаклик ва манманлик жамлаган уч дуст эдик. Йўк тўртта эдик... Тўртинчимиз шайтон эди… Биз содда кизларни ўзимизнинг мулойим, ширин сўзларимиз билан алдаб-сулдаб чекка далаховлиларга олиб чикардик… У ерда эса биз тўсатдан йирткич бўриларга айланар, уларни ялиниб ёлборишларига хам парво килмасдик…Чунки бизнинг калбларимиз, хисларимиз ўлган эди… То унутилмас ўша кун келгунча, бизнинг куну-тунларимиз мана шундок тарзда, далаларда, чодирларда, денгиз киргокларида машиналарда ўтиб борарди… Бир куни одатимиз бўйича, далаховлига чикдик… Хамма нарса хозирланган эди…Хар биримизда биттадан «нихол», лаънати ичкилик хам етарли... Лекин егулик олиш хаммамизнинг ёдимиздан чикибди…Бироздан cўнг ичимиздан биттамиз кечки овкат олиб келиш учун ўз машинасида кетди. Соат тахмиман, кечки еттилар эди. Негадир, орадан бир неча соат ўтса-да ундан дарак бўлавермади...Соат ўнларда безовта бўла бошладим ва ва машинамда уни ахтаришга тушдим…Бир вакт не кўз билан кўрайки, йўлда…Етиб борганимда дўстимнинг машинаси бир ёнга агдарилган кўйи алангага бурканиб ёниб ётарди…Эсим огиб колаёзган алфозда, югуриб, машина ичидан дўстимни чикаришга харакат килдим… Деярли танасининг ярми кўмир каби корайиб, куйиб кетган дўстимни кўрганимда, бир муддат серрайиб котиб колдим…Хали хаёт аломати билиниб турган танани кўтариб, ерга еткиздим…Бир неча дакикалардан cўнг кўзини очди ва «Олов! Олов!» дея алахсирай бошлади. Машинамга ёткизиб, касалхонага олиб боришга ахд килдим, лекин у: «Фойдаси йук…Барибир етиб бормайман…» деди инграган овоз билан. Кўз олдимда жон бераётган дўстимга караб турарканман, кўз ёшларим сел каби окарди… Бирдан у бакира бошлади: «Энди нима дейман унга…Нима дейман унга?» Унга дахшат билан карадим ва: «Ким у?» деб cўрадим. Чукур кудук каъридан келаётган каби овоз билан: «Алло-о-о-х» деди. Чакмок ургандек сесканиб кетдим…. Кутилмаганда дўстим охирги нафасларини жамлаб, бир кичкирди-да, бўшашиб колди…Кунлар ўтсада, ёдимдан ёнаётган олов ва вафот этган дўстимнинг: «Энди нима дейман унга…Нима дейман?» деб кичкираётган манзараси чикмас, кайта-кайта хаёлимга куйилиб келаверарди. Ўзимга ўзимга савол бера бошладим: «Мен нима дейман Унга?» Кўзимдан ёшлар куйила бошлади. Шу вакт муаззиннинг бомдод намозига айтаётган нидоси таралди: «Аллоху акбар! Аллоху акбар…Хаййа алас солат…Бу нидо хоссатан мен учун, мени нур ва хидоят йўлига чакириш учун деб хис килдим….Гусл килиб ювиндим ва тахорат олдим. Йиллар давомида тўпланиб колган разилликлардан жисмимни покладим… Намозни адо этди... Ўша кундан бошлаб фарзларни тарк этмай адо кила бошладим. Аллохга хамд айтаман чунки, Ундан бошкаси хамдга лойик эмас… Бошка инсонга айландим… Ахволларни ўзгартирувчи Зот кандай хам пок… Аллох изни билан умрага тайёрланаяпман…Иншааллох, хажга хам ният бор, яна кайдам, ахир умрлар Аллох субханаху ва таолонинг кўлида-ку.» Бу Абу Абдуллохнинг тавбаси киссаси эди. Аллох хаммамизни динда собит килсин. Ёшларни факат огохликка, сергакликка чакирамиз…Ва Аллох белгилаган хад-худудларни саклашга монеълик киладиган хар кандай сухбатлардан эхтиёт бўлишга чакирамиз. Абу Абдуллохнинг хикоясида ибрат бор. Борми ибрат олувчилар?!
Tasirli voqea
Ahmed vanihoyat qamoqdan qochizni uddasidan chiqdi. U to’qayzor oralab toqqa qochib chiqib ketdi. Kech ham tushib qolgandi U tog’dagi buloq oldidagi nomiga qurilgan chaylada tunini o’tkazdi. Va tong otganda buloqqa…
Tugulgan kunda
TUG'ILGAN KUN Tug'ilgan kunim bo'ldi Uyim mehmonga to'ldi Unda bo'ldi hamma jam Faqatgina Feruz kam Tel qildim kelgin deb Ketasan tortlardan yeb U keldi jonim mani -Dedi sog'indim sani Bitta o'pich…
Zorlangan qizcha
Men sizlarga bo'gan voqiani aytip beraman xullas yoz kunlarini biri edi Rano o'shanda11 yoshda edi bir kuni uyda kir yuvip o'tirovdi birdan dadari mast xolatda kirip keldi va ranoga shaxvat qarash b/n xonasiga kirip…
bu voqea bundan ancha yillar oldin bulgan () xumoy-2353
bir qishloqda anvar isimli 85 yil yigit bor edi amga juda qiziqar lekin birortasi bn birga bulmagan edi u vaqtlarda jalaplar hozirgidey kupmas busaham ochiqcha yurmasdi anvar kun ora mollarini dalata utlatib kunini…
"Fleshka" muallif: QalamPir
Mashrutkada ketayotgandim, yonimda o'tirgan basavlat yigitni cho'ntagidan fleshkasi o'rindiqga tushib qoldim. Niyatim buzulib, hech narsa demadim, sababi fleshkaga muhtojligim bor edi. Mashrutka markazni bir bekatida…